Isus je rekao: “Koji me veruje kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode.” (Jovan 7,38) Biblija je izvor vode večnog života. Uzalud poštujemo Boga ako to činimo na svoj način, a ne po Bibliji. Isus je rekao: “No, zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske.” (Marko 7,7.8)
Biblija je doslovno i nepromenjivo pravilo vere. Ona nas opominje da po svojoj volji ne tumačimo nijednu njenu reč, nijedno njeno proroštvo: “Nijedno proroštvo književno ne biva po svome kazivanju (tumačenju)!” (2. Petrova 1,20) Tumačenje Biblije mora se prepustiti jedino i samo Bibliji.
Međutim, postoje neki delovi u njenim tekstovima koje je teško razumeti. To zapaža i apostol Petar koji o poslanicama apostola Pavla ovako govori: “U kojima imaju neke stvari teške razumeti, koje nenaučeni i neutvrđeni izvrću, kao i ostala pisma, na svoju pogibao.” (2. Petrova 3,16) Razumevanje Božjih istina može se steći marljivim istraživanjem i svakodnevnim učenjem uz podršku i pomoć iskusnih biblijskih učitelja.
Pisac Dela apostolskih pohvalio je hrišćane koji su živeli u Vereji ističući značaj njihovog svakodnevnog istraživanja Biblije: “Ovi pak bejahu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako.” (Dela 17,11) Rezultat takvog istraživanja Biblije iznesen je u sledećem stihu: “Tako verovaše mnogi od njih, i od poštenih grčkih žena i od ljudi ne malo.” (stih 12)
Svakodnevnim proučavanjem Biblije saznaćemo Božju istinu. Ona će nas osloboditi od zabluda, jer je zasnovana na iskonskom iskustvu: “I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.” (Jovan 8,32) Biblija će nas sačuvati u toj slobodi. Apostol Pavle dodaje: “Stojte dakle u slobodi, kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.” (Galatima 5,1) Zablude su težak jaram. Čovek ne želi da bude prevaren i da se prevari. Kad se čovek vara? Isus je ovako odgovorio na to pitanje: “Varate se, ne znajući pisma ni sile Božje.” (Matej 22,29) Poznavanje Pisma oslobađa nas svih zabluda.
Biblija se ne može čitati kao što se čitaju novine. Istraživati Bibliju znači upoređivati tekstove koji govore o istoj temi ili predmetu. Hristos se služio tim metodom, kad je upoređivao sve stihove koji u Starom zavetu govore o Njemu: “I reče im: ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši što je za mene napisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima. Tada im otvori um da razumeju pismo.” (Luka 24,44.45) Isus je povezao sve stihove i onda ih dobro, korak po korak, vodio od pisma do pisma, dok nisu shvatili Božju reč o tom predmetu. Zato i mi istražujemo Bibliju da bismo je, uz Božju pomoć, prihvatili i razumeli.
Neki ljudi nisu spremni da poslušaju Božji glas. Izgovaraju se da ne mogu verovati u nauku Biblije, jer su je ljudi pisali. Međutim, pravi razlog odbacivanja Božje knjige je odbijanje da svoj život dovedu u sklad sa njenim uputstvima. Isus je rekao istinu kada je izgovorio ove reči: “Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.” (Jovan 7,17) Ako iskreno želimo da poštujemo Boga, onda nećemo samo uživati u lepotama i blagu kojima se odlikuje Biblija, nego ćemo primati njene savete i popravljati se.
Apostol Jovan kao iskusni učitelj ovako naglašava tu vrednost: “I svaki koji ovaj nad ima na njega čisti se, kao i on što je čist.” (1. Jovanova 3,3) Dragovoljnim prihvatanjem biblijskih uputstava steći ćemo karakter sličan Hristovom svetom karakteru. Apostol Jakov takođe kaže: “Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac dela, onaj će biti blažen u delu svom.” (Jakov 1,25) Bog ne traži obličje pobožnosti, nego delotvornu veru. Zato prihvatimo Božju reč i živimo po njoj.