Da li je dobri stari Deda Mraz ili Božić Bata tvorevina paganizma! Nažalost – jeste. Stvarni Deda Mraz po svom karakteru nije tako svet i velikodušan kako to mnogi pretpostavljaju! Deda Mraz potiče od „Svetog Nikole,“ rimokatoličkog biskupa iz petog veka. U jedanaestom izdanju Enciklopedije Britanike, tom XIX, str. 648-9, kaže se sledeće: „Sveti Nikola, biskup iz Mire. Svetac koga su Grci i Latini slavili šestog decembra… Legenda o Svetom Nikoli, koja kaže da je potajno darovao miraz trima kćerima jednog siromašnog građanina, smatra se izvorištem starog običaja da se na noć Svetog Nikole (6. decembra) krišom ostavljaju pokloni. Ovaj običaj je potom prenet na dan Božića, pa otuda i potiče veza između Božića i Božić Bate.“ Roditelji kažnjavaju decu za laž, ali u vreme Božića ili Nove godine oni sami pričaju deci laži o Deda Mrazu! Možda zato nije čudo što mnoga deca kad porastu saznaju istinu, pa poveruju da je činjenica o postojanju Boga samo još jedan mit i legenda. Da li je hrišćanski učiti decu mitovima i lažima? Bog kaže: „NE SVEDOČI LAŽNO!“ Možda je laganje po ljudskom rezonovanju opravdano i ispravno, ali Bog kaže: „Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.“ U engleskom jeziku čak postoji izraz „stari Nik,“ termin koji se odnosi na đavola! Da li mislite da ima neke veze između te dvojice? Sotona se pojavljuje kao „anđeo svetla,“ sa ciljem da prevari ljude! I tako, kada ispitamo činjenice, ostajemo zapanjeni nad otkrićem da uobičajeno držanje Božića nakon svega i nije prava hrišćanska praksa, nego paganski običaj – jedan od vavilonskih puteva na kojima se obreo naš narod!
Šta kaže Biblija za božićnu jelku? Ali ako Biblija ćuti o držanju Božića i u njoj nije zapisano da su apostoli i rana istinita Crkva svetkovali taj praznik, onda mora da piše nešto o božićnoj i novogodišnjoj jelci! Mnogi će se zaista iznenaditi kada budu čuli, a evo šta kaže Biblija – Knjiga proroka Jeremije 10:1-6: „Ovako veli Gospod: ne učite se putu kojim idu narodi… Jer su uredbe u naroda taština (ništavilo), jer seku DRVO u šumi, delo ruku umetničkih sekirom; srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinima i čekićima utvrđuju ga da se ne pomiče.“ Savršen opis božićne jelke koja za Gospoda predstavlja „put naroda – uredbu (običaj) naroda.“ U ovom biblijskom tekstu nam se zapoveda da se ne učimo takvom putu i da ga ne sledimo! Taj put se u ovom pasusu Svetog Pisma smatra idolopoklonstvom. Peti stih podseća na činjenicu da drveta ne mogu da govore i hodaju – moraju da se nose. „Ne boj ih se (drveta), jer ne mogu zla učiniti, a ne mogu ni dobra učiniti.“ To nisu bogovi kojih se treba plašiti. Neki čak pogrešno tumače ovaj stih misleći da je njegova poenta u tome da istakne kako nije važno da li čovek ima božićno drvo ili ne, ali ovaj stih to uopšte ne kaže.
Davanje poklona – nije li to u skladu sa Svetim Pismom? Ali kada je reč o najvažnijem delu proslave Božića – kupovanju i davanju poklona – mnogi će trijumfalno uzviknuti: „Barem za to nam Biblija kaže da tako treba raditi! Nisu li mudraci odneli darove Bogomladencu?“ I u ovom slučaju očekuje nas poneko iznenađenje kada budemo saznali pravu istinu! Prvo obratimo pažnju na istorijsko poreklo običaja razmenjivanja darova, a potom i da vidimo šta Biblija tačno kaže o tome. Citiramo iz „Biblioteka Sakra,“ tom XII, strana 153-155: „Razmena poklona među prijateljima karakteristična je za Božić i Saturnaliju, pa zato mora da su ga hrišćani prihvatili od pagana, kao što Tertulijan jasno upozorava.“ Činjenica je da običaj razmenjivanja poklona među prijateljima i rođacima u vreme Božića, koji se tako čvrsto ukorenio, nema u sebi ni najmanji trag hrišćanstva! To zaista izgleda veoma čudno! Taj običaj ne slavi rođenje Isusa Hrista, niti je nastao u čast tog dana, niti u čast Bogomladenca! Pretpostavite da neka vama draga osoba slavi rođendan i da želite da ga proslavite sa njom. Da li biste u tom slučaju pokupovali izdašne poklone za sve goste na žurci, razmenili ih sa prijateljima i onima koji su vam dragi, a da potpuno ignorišete kupovanje poklona onome čiji rođendan slavite? Gledano iz tog ugla izgleda kao apsurd, a upravo to rade ljudi svuda u svetu! Oni slave dan koji ne predstavlja datum Hristovog rođenja, troše novac koji su s mukom zaradili na poklone koje potom razmenjuju sa prijateljima i rođacima. Štaviše, iz mog višegodišnjeg iskustva koje verujem da većina propovednika može da potvrdi, mogu slobodno da kažem da sa približavanjem meseca decembra i januara skoro svi nominalni hrišćani potpuno zaborave poklon za Hrista, kao i razlog Njegovog rođenja. Sada uzmite u obzir reč Biblije o davanju poklona na dan kada je rođen Isus Hristos, u Jevanđelju po Mateju 2:1-11: „A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vremena cara Iroda, a to dođu mudraci od istoka u Jerusalim i kažu: Gde je car Judejski… I ušavši u kuću videše dete s Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom.“
ZAŠTO je Isus darivan? Vidite da su se oni raspitivali za dete Isusa koje je rođeno da bude car Jevreja! Zašto su mu onda odneli darove? Da li zato što je bio Njegov rođendan? To sigurno nije bio razlog, jer su mudraci došli da ga vide nekoliko dana nakon njegovog rođenja! Da li su to učinili nama za primer da bismo mi danas kupovali poklone jedni drugima? Ne. Dobro čitajte: oni nisu razmenili poklone između sebe, nego „darivaše njega.“ Dakle, svoje poklone dali su Hristu, a ne svojim prijateljima, rođacima ili jedan drugome! Zašto? Dopustite da citiram iz „Komentara“ Adama Klarka, tom V, strana 46: „Stih 11. (I darivaše ga). Ljudi sa istoka nikada nisu izlazili pred careve i velikane bez poklona u ruci. Ovaj običaj se može često primetiti u Starom Zavetu, a on još uvek postoji naIstoku i nekim novootkrivenim južnim ostrvima.“ Tu se dakle krije odgovor! Mudraci nisu uvodili nekakav novi hrišćanski običaj razmenjivanja poklona među prijateljima u čast Hristovog rođenja. Oni su sledili stari istočni običaj da daruju cara kada pred njega izađu. Mudraci su lično izašli pred rođenog cara Jevreja, pa je običaj nalagao da iznesu darove, baš kao što je i carica Šiva (carica Savska) donela darove Solomonu u Starom Zavetu i kao što mnogi danas nose poklon kada idu u važnu posetu. Ne, običaj davanja poklona se uopšte ne zasniva na tom događaju o kojem smo pročitali u Svetom Pismu. Naprotiv, kao što se vidi iz gornjeg citata iz istorije, reč je o nastavku starog paganskog običaja.
Nismo ni SVESNI da živimo U VAVILONU Božić i Nova godina su se pretvorili u komercijalnu sezonu koja se svake godine izdržava od velike reklame. U mnogim prodavnicama i na ulicama vide se maskirani „Deda Mrazovi.“ Novine pišu o duhu Božića, prazničnom raspoloženju koje vlada tih dana i navodnom značenju tog praznika. Lakovernim ljudima je toliko toga uliveno u glavu da se mnogi uvrede kada im se kaže istina! Svake godine stvara se to „Božićno i novogodišnje raspoloženje,“ ne zato da bi se slavio Hristos nego da bi se prodala roba! Uostalom, kao i sve sotonine prevare i ova se pojavljuje kao „anđeo svetla,“ budući da je napravljena da izgleda kao nešto što je dobro. Svake godine troše se milioni u svim valutama kada nastupi taj nalet trgovine naveliko i to na štetu svega onoga zbog čega je Hristos i došao na ovaj svet! Ta sezona kupovine deo je vavilonskog ekonomskog sistema! Živimo u Vavilonu, kao što je biblijsko proročanstvo i predskazalo, a da toga nismo ni svesni! Upozorenje stoji u Knjizi Otkrivenja 18:4 – „Izađite iz nje, narode moj, da se ne pomešate sa njenim gresima i da vam ne naude zla njena koja uskoro dolaze.“
Istina Ministry, NFP
"I poznaćete istinu i istina će vas izbaviti" Jovan 5:32
