Otkrivenje 1:7 – Eno, ide s oblacima, i ugledaće ga svako oko, i koji ga probodoše; i zaplakaće za njim sva koljena zemaljska. Da, zaista.

“U Njegovoj prisutnosti u svih se lica promenila i pobledela, dok one koji su odbacili Božju milost zahvata užas večnog očajanja. Srce se rastopi, kolena udaraju jedno o drugo.. i lica su svima pocrnela. Pravedni takodje uzvikuju drhtavim glasom: “Ko može opstati”, Andjeoska pesma je umuknula, i nastaje vreme užasne tišine. Sada se čuje Isusov glas, koji govori: “Dosta ti je moja blagodat!” Lica pravednih postaju ozarena, radost ispunjava svako srce, a andjeli podižu glas i ponovo započinju pesmu približavajući se Zemlji.
Car nad carevima spušta se na oblaku, okružen razbuktalim ognjem, Nebesa se savijaju kao knjiga, Zemlja drhti pred Njim, a svaka planina i svako ostrvo pokreću se sa svoga mesta. “Ide Bog naš i ne muči, pred Njim je oganj koji proždire, oko Njega je bura velika. Doziva Nebo ozgo i Zemlju, da sudi narodu svojemu!” (Psalam 50,3.4)
“I carevi zemaljski i boljari i bogati i vojvode i silni i svaki rob i svaki slobodnjak, sakriše se po pećinama i po kamenjacima gorskim, i govoriše gorama i kamenju: Padnite na nas, i sakrijte nas od lica Onoga što sedi na prestolu i od gnjeva Jagnjetova, jer dodje veliki dan gnjeva Njegova i ko može opstati?” (Otk. 6,15-17)

citat iz Velike Borbe st. 572-573 (40.glava)