Dok je Eva stajala pored drveta poznanja dobra i zla i slušala zavodničke zmijine reči, osetila je prvu sumnju.Bog je rekao da će umreti ako jede od ovog drveta. Zmija je, naprotiv, tvrdila da to nije tačno. Ko ima pravo? Da li je moguće da Bog nije kazao istinu?Dok je Eva o tome još razmišljala, zmija je izrekla još jednu zlu misao:”Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo. “Zmija je dakle izrazila sumnju da Bog nije pošteno postupao prema Adamu i Evi, budući da je zadržao za sebe ono što im je pripadalo. Lukavo je pri tome ukazala na mogućnost da je Bog ljubomoran na ljude i da se boji da postanu mudri kao On.Ono što je zmija kazala bilo je nisko i prosto, jer je Bog prema Adamu i Evi uvek bio samo dobar. Ali, to je slično sotoni, on uvek besni protiv Boga i uvek iznosi zle i ružne misli, da bi podstakao zavist i rastavio prijatelje.Misao da će moći saznati šta je dobro a šta zlo, pobudila je Evinu znatiželju. Do sada još ništa nije znala o zlu. Šta je u stvari zlo? Verovatno joj je došla na um pomisao da bi bilo uzbudljivo nešto o tome saznati.Ali, takav je postupak opasan i uvek je prvi korak na putu ka bedi i brizi. Mi treba da budemo uvek budni kada neko želi da nas navede na zlo. Nikada ne smemo težiti za saznanjem šta je to zlo; bez tog saznanja ostajemo bolji. Ne treba da gurnemo ruku u posudu sa smolom da bi smo ustanovili kako smo je uprljali.
Tako je Eva pala na lukavstvo đavola. Prvo je sumnjala u Božje reči. Onda je pomislila da nije tako strašno ako bude neposlušna. I na kraju je bila spremna da samo dirne zabranjeni plod.
Ali je iskušenje bilo veće od Evinog otpora. Ona je pružila ruku, uzbrala rod i počela da jede. Ukus je bio divan. Eva se sada sama čudila zašto je tako dugo oklevala. Očigledno je zmija imala pravo. Eva je uzbrala više plodova i donela ih Adamu. Kad mu je objasnila šta se zbilo, i on je jeo.
Sigurno je kazao svojoj ženi:”Mislio sam da je Bog zabranio da jedemo od tog drveta.” I verovatno mu je ona odgovorila:”Sve je u redu. Zmija mi je kazala da neću umreti. Vidiš da mi se ništa nije dogodilo. Možda se Bog zabunio.”
Ali, Bog se nije zabunio. On je imao ozbiljne razloge da Adamu i Evi zabrani da jedu s tog drveta. Po njihovoj poslušnosti mogao je da vidi da li ga zbilja ljube. On im je poklonio beskrajno mnogo, sve lepo što mu je došlo na um, i zato je težio za njihovom ljubavlju. Hoće li ga uvek ljubiti? Kako da u to bude siguran?
Postoji siguran dokaz ljubavi – poslušnost. Ako stvarno ljubimo naše roditelje, mi ćemo ih radosno slušati.
Iz tog razloga je Bog zabranio Adamu i Evi da jedu s onog drveta. Da su poslušali, to bi bio dokaz njihove ljubavi. Da su ga zbilja ispravno ljubili, da su mu zbilja pripadali celim srcem, oni ne bi ni dirnuli plod. Bog bi ih ostavio da večno žive. Ali, kada je video da su jeli od roda, i time pokazali neposlušnost, znao je da im ne može verovati. Zbog toga su morali umreti; morali su se vratiti u zemlju iz koje su bili načinjeni. Kako je to bio žalostan dan!
Tim ispitom sve su stavili na kocku! Da su samo toga bili svesni!
Ali, oni nisu položili ispit; oboje su na njemu pali! Pošto su okusili od tog roda, oboje su znali da se zbilo nešto strašno. Ali zlo je bilo učinjeno. Prvi put bili su zabrinuti. Šta će Bog misliti o njima? Šta će reći?
Odjednom ih je obuzeo strah. Dok je dan sporo odmicao i večernje senke bivale sve duže, Adam i Eva su plašljivo međusobno šaputali. Iz njihovog života nestalo je svake radosti. Po prvi put osećali su se žalosni, jadni i napušteni. U edemskom vrtu za njih više nije bilo nikakve radosti. Sve što im je preostalo bilo je pobeći i sakriti se. Kako je to žalosno!
Ali, kažite sami, nije li to još i danas posledica neposlušnosti? Ona uništava svaku lepotu i dobro.
Istina Ministry, NFP
"I poznaćete istinu i istina će vas izbaviti" Jovan 5:32
