Da li ste ikada razmišljali o tome kako je sve na svetu započelo? Verovatno da jeste. Većina ljudi o tome razmišlja s vremena na vreme.Odakle, na primer, potiče lepo cveće u vašoj bašti: ljubičice, zevalice, lepe kate, karanfili i dan i noć? “Iz semena”, kažete. Svakako! Ali, odakle je došlo seme?Sigurno opet iz cveća, a i to cveće je izraslo iz semena. I tako to ide u nedogled. Ali, odakle ono stvarno potiče? Evo psa. Odakle on dolazi?”Poklonili su nam ga kao malog”, kažete. “On ima plemenito rodoslovlje.” Tako, to znači da znate ime njegovog oca, a možda i njegovog dede. A što je bilo pre toga?Jedno je sasvim sigurno: deda vašeg psa bio je jednom mali pas isto kao i njegov otac i deda. Ali, koliko daleko seže ovo ređanje? Po dvorištu vašeg suseda trčkara petao koji uvek veselo kukuriče. Odakle on potiče? “Iz jajeta”, kažete. Tačno! Neka kvočka je jednom snela to jaje, zar ne? Nema tome tako dugo da je i ta kvočka izašla iz jednog jajeta, koje je opet snela jedna druga kokoška. I tako to ide unatrag. Ali, gde je kraj? I vi sami ste ovde. Odakle dolazite? “Mama nas je donela kući iz bolnice”, odgovarate.
Ja to verujem. Ali, i mama je nekada bila mala i njena majka, baka i prababa. I tako daleko unatrag. Gde to samo prestaje? Mislite malo na brda sa njihovim šumama, na reke, na lepi morski žal i na sve lepote prirode. Da li su od uvek bili tu onako kako ih danas vidite? Ili su i oni možda imali neki početak? Ako jesu, kada je bio taj početak i kako se to sve zbilo? Mnogi čuveni ljudi hteli su da odgovore na ova pitanja. Oni su izrazili čudne predstave i verovanja, ali ništa od toga nije imalo veze sa istinom.
Postoji samo jedna knjiga u kojoj nalazimo zabeleženu čistu istinu o početku svega – Biblija. Kad je otvorimo, odmah na početku svega nalazimo izveštaj o stvaranju. Tu dobijate odgovor na sva vaša pitanja.
Sećam se jedne male devojčice iz mog kruga poznanika. Jednom sam je pitao koju glavu Svetog pisma najradije čita. Mislio sam da će reći:”23. psalam”. To je onaj koji počinje rečima:”Gospod je Pastir moj!” Ali, ona je rekla:”Prvu glavu Evanđelja po Mateju.”
“Tebi se verovatno ona sviđa jer izveštava o rođenju Gospoda Isusa?” pitao sam.
“Ali, ne”, odgovorila je, “volim je zato što govori o rađanju.”
“O čemu?” pitao sam začuđeno.
“O rađanju”, ponovila je mala još jednom ozbiljnim izrazom lica.
Listao sam po svojoj Bibliji dok nisam našao Evanđelje po Mateju 1. glavu. Tu je pisalo:”Avram rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu, itd.”
Pitao sam je da li zna šta znači reč “rodi”, i ona je priznala:”Ne znam, ali mi se neobično dopada.”
Objasnio sam joj da to znači: Avram je imao malog sina, Isak je imao malog sina i Jakov je imao malog sina. Ali, ipak mi se čini da joj se reč “rodi” mnogo više dopala.
Onda sam joj objasnio da bi biblijska reč značila: Jakov je imao oca, Isak je imao oca i Avram je imao oca. To joj se već više sviđalo. Ona se samo pitala kako daleko unatrag seže taj izveštaj. Onda sam joj objasnio šta o tome izveštava Luka.
U trećoj glavi svog Evanđelja Luka počinje izveštaj u 34. stihu sa Avramom i onda se vraća. On nam kaže da je Avram bio sin Tare, koji je bio “sin Nahorov”, koji je opet bio “sin Seruhov”, itd. Čudnovata imena, zar ne? Ali, pre skoro 6000 godina dečaci su se zaista tako zvali.
Pošto nam je Luka ispričao kako su se zvali Avramov pradeda i čukundeda, saznajemo da je Enoh bio Sitov sin, koji je bio “sin Adamov”. I onda stoji o Adamu, prvom čoveku:”Sina Božjega”. Nije li to predivno?
Time izveštaj završava. On tu prestaje zato što se više ne može nastaviti. On ide natrag do Boga i prestaje. I vaše se poreklo može slediti natrag do Boga. Isto tako i rodoslov vašeg tate i vaše mame, kao i rodoslov roditelja i praroditelja svakog deteta. Svi oni mogu da slede unatrag svoje poreklo i tako dođu do Boga.
Oni ne potiču od majmuna ili sitnih gmizavaca u vodi, nego od velikog, divnog Boga koji je stvorio svet i čoveka. Upravo to čitamo u rečima prve glave Biblije:”U početku stvori Bog…”