Jedan mladić dobio je Bibliju od svoje majke, i ubrzo zaboravio taj majčin dar. Posle majčine smrti i posle dugog lutanja u životu, opet je tu knjigu imao u svojim rukama. Otvorio ju je i duboko potresen pročitao posvetu koju mu je napisala: “Ova knjiga će te odvojiti od greha, ili će te greh odvojiti od Biblije.”
Sva zla dolaze od greha, i zato je Biblija najbolja zaštita od greha i izvor svakog dobra. Majka je znala da je Biblija potrebna njenom sinu. I apostol Jovan posvetio je biblijske pouke mladima ovim rečima: “Pisah vam, mladići, jer ste jaki, i reč Božja u vama stoji, i nadvladaste nečastivoga.” (1. Jovanova 2,14) Božja reč daje silu kojom se pobeđuje zlo.
Snaga mladića i čednost devojaka, poštenje i čestitost ljudi i žena, mladih i starih, uzdignuti su u biblijskim pravilima. On postavlja pitanje i odgovara: “Kako će mladić očistiti put svoj? – Vladajući se po tvojim rečima.” Kako će moći da se vlada po Božjim rečima? Pesnik s puno uverenja i iskustva odgovara na to pitanje: “U srce svoje zatvorio sam reč tvoju, da ti ne grešim.” (Psalam 119,9.11)
Misli i osećanja, volja i srce čoveka zahvaćeni su teškom bolešću, zahvaćeni su grehom. Jedini lek kojim se može savladati ta bolest je večna Božja reč. Isus je tri puta bio kušan u pustinji, ali nijednom nije učinio greh, jer se branio rečima iz Biblije, odgovarajući na svaki izazov rečima koje su otkrivale Njegovo izvanredno poznavanje i poverenje u Pismo: “Pisano je!” (Matej 4,4.7.10) Biblija je bila pravilo Hristovog života. U času kušanja, žestoko napadan od nečastivog, Biblija je bila mač kojim se branio i na kraju pobedio.