To je zaista bila neobična slika! Istorija ljudskog roda predstavljena je kipom od zlata, srebra, bakra, gvožđa i zemlje! I kao što su dragoceni metali na ovom kipu smenjivani manje vrednim, tako su se smenjivala svetska carstva, slabije je zauzimalo mesto jačeg! Sve ovo čovek sa svojim iskustvom zaista teško može da shvati, ali proročanstvo je u svojoj istinitosti potvrđeno razvojem istorijskih događaja. Četiri svetska carstva podizala su se, postojala i ostala u prošlosti.
Zlatna glava tog neobičnog kipa predstavljala je Vavilonsko carstvo. Navuhodonosor je iz Danilovih usta čuo božansku potvrdu o veličanstvenosti svoga carstva: “Ti si ona glava zlatna!” Biblija naziva Vavilonsko carstvo najlepšim među svim zemaljskim carstvima. O njegovom bogatstvu, sili i raskoši pisali su stari istoričari Herodot, Josif Flavije i drugi istoričari, ali sav taj zlatni sjaj nije dugo trajao. Navuhodonosorovi naslednici bili su slabi vladari, robovi strastima i uživanjima. Iako im je Bog nebeski dokazao svoju svemoć, oni su Mu svojim oholim razmetanjem neposredno prkosili. Najzad, jedne noći, dok je poslednji vavilonski car pirovao sa svojim knezovima i hvalio svoje bogove, glava od zlata naglo je pala – u Vavilon su provalili Persijanci i ubili cara Valtasara. Zavesa prošlosti zaklonila je prvo carstvo, ali se zato podigao veo sa sledećeg prizora na pozornici svetske istorije.
Persijski car Kir osvojio je Vavilon 538. godine pre naše ere, i na njegovim ruševinama podigao drugo svetsko carstvo. Teritorijalno ono je bilo veće, ali po unutrašnjem jedinstvu i bogatstvu bilo je manje vredno i slabije od prethodnog, kao što je srebro manje vredno od zlata. Carstvo je za vreme cara Kserksa obuhvatalo 127 provincija, pokrivajući ogroman prostor od Indije sve do Evrope i današnje Etiopije. Međutim, došao je red na treće carstvo, i skupoceno medo-persijsko srebro je potamnelo.
Grčki i makedonski car Aleksandar pobedonosno je nastupao na čelu svojih boraca, i u čuvenoj bici kod Gaugamele 331. godine pre naše ere smrvio medo-persijsku moć i istakao zastavu trećeg Grčko-makedonskog svetskog carstva. Bakar je smenio srebro! Aleksandar je vladao moćnom imperijom, ali ona je kao jaka i organizovana država postojala samo za njegova života. Posle njegove smrti imperija koju je osnovao i pokušavao da sačuva nestaje u borbama njegovih naslednika oko prestola.
Dok je treće carstvo silazilo, četvrto se podizalo i brzo razvijalo oslanjajući se na svoja gvozdena koplja i štitove. Bilo je to Rimsko carstvo, tvrdo i pouzdano kao gvožđe. Godine 168. pre naše ere Rimljani su osvojili Makedoniju, a 146. proglasili je svojom provincijom. Tako je iščezlo i treće svetsko carstvo, a proročanstvo je i dalje bilo vrlo aktuelno.
O Rimskoj imperiji ovako čitamo u 40. stihu: “I kao gvožđe što sve lomi, tako će satrti i polomiti.” (stih 40). Ovo je izuzetno tačan opis “gvozdenog” Rimskog carstva. Ko se nije dobrovoljno pokorio Rimu, bio je nemilosrdno uništen. Istoričar Hipokrit, koji je u to doba živeo, napisao je: “Raduj se, srećni Danilo! Ti nisi pogrešio! Gvožđe već vlada!” Sve zemlje koje su izlazile na Sredozemno more, srednja Evropa i delovi Male Azije pripali su ovom velikom carstvu. Rimska vlast najduže je trajala: od 168. pre Hrista sve do 476. godine posle Hrista, kada je i ovo carstvo, pod naletima varvarskih plemena sa istoka, prestalo da postoji.
Tako je svako od ova četiri svetska carstva svojom istorijom potvrdilo verodostojnost nepogrešivog biblijskog proročanstva.
Putujući kroz budućnost, prorok Danilo je ovako nastavio: “I što prsti u nogu bejahu koje od gvožđa koje od kala, carstvo će biti nešto jako a nešto trošno. A što si video gvožđe pomešano s kalom lončarskim, to će se oni pomešati semenom čovečijim, ali neće prionuti jedan za drugoga kao što se gvožđe ne može smešati s kalom.” (Danilo 2,42.43) Ovo je opis naslednika Rimske imperije, koja se raspala na deset delova. Istorija poznaje sva plemena koja su vladala na teritoriji nekadašnjeg Rimskog carstva i koja predstavljaju pretke današnjih naroda koji žive u zapadnoj Evropi. To su: Anglo-Sasi, Franci, Alemani, Lombardi, Istočni Goti, Zapadni Goti, Burgundi, Vandali, Svevi i Heruli. Proročanstvo iz Božje reči ispunilo se do najmanjeg detalja.
Gvožđe i glina predstavljaju mešavinu koja se ne drži zajedno. Činjeni su pokušaji koji su trebali da pobiju stvarnost iz Danilovog proročanstva – da se glina trajno sjedini sa gvožđem u slici ujedinjene Evrope. Međutim, istorijske činjenice neumoljivo pokazuju da uprkos pokušaju Karla Velikog u 8, Karla V u 16, Luja XIV u 17, Napoleona u 19. veku, i u dva poslednja svetska rata da se sve ove razdeljene nacije ujedine, ta ideja nije ostvarena. U savremenim uslovima ta težnja još nije ostvarena, iako postoji snažno jezgro koje privlači mnoge koji neodlučno stoje po strani. Razlike su velike, a metodi iscrpljeni za okupljanje svih delova bivšeg Rimskog carstva. Istorija je uvek potvrđivala biblijska proročanstva.