Stephen N. Haskell

Podelite Sa Drugima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on LinkedInFlattr the authorEmail this to someonePrint this page

Stephen NStephen Nelson Haskell (1833 – 1922)
Stiven N. Haskel se obratio uz pomoć Džozefa Bejtsa i Adventističkog propovednika Vilijama Haksbija. On je bio proizvođač i prodavac sapuna po struci. Ali je vremenom promenio svoj put u ušao u krugove misionara i propovednika. Kada je počeo da propoveda, oko 1853-će, nije imao finansijsku podršku osim onoga što je zarađivao u svojoj struci. U to vreme je bilo svega nekoliko propovednika među Adventistima Sedmog Dana, pa je Haskel sproveo u delo svoju originalnu ideju da obučava nestručne članove za posao svedočenja. 1869-te je počeo rad na pamfletima i u misionarski rad. On je prvi organizovao društvo pamfleta. 1882-ge, otvorio je školu koja je kasnije postala Atlantik Junion Koledž. Ovo je bila treća Adventistička škola, kojoj su prethodile samo Batl Krik Koledž  i Heldsburg Koledž. Haskel je bio dobar organizator i administrator. Godinama je bio predsednik konferencije. 1885-te je bio zadužen za grupu koja je trebala da počne sa radom u Australiji i Novom Zelandu. Njegov uticaj je bio posebno jak u izdavačkom poslu u Australiji. 1887-me sa troje biblijskih instruktra započeo je rad u Londonu. Bio je pažljiv biblijski učenik i odličan učitelj. Njemu su pripisane zasluge za koncept biblijskog čitanja koji je toliko popularno među adventističkim laicima i propovednicima. Njegova pisana dela uključuju The Story of Daniel the Prophet, The Story of the Seer of Patmos, i The Cross and Its Shadow. Umro je sa 89 godina, sa slavom njegovih dugogodišnjih dobročinstava- Sestra Vajt je govorila o njemu kao o poštovanom čoveku punom iskustva, “Brat haskel je Božji sluga, oportunista. Cenimo njegovo iskustvo, njegov sud, njegovu pažnju i oprez. On je zaista silan čovek po znanju pisma. On otvara Božju reč na tako jednostavan način, čineći da se svaka tema otkriva u svojoj istinitoj važnosti.” {E. G. White, Letter 140, 1897} (Quoted in Ellen G. White Vol. 4 The Australian Years 1891-1900, By Arthur L. White, 1983 p. 307)