“Koji je god rodjen od Boga ne čini grijeha, jer njegovo sjeme stoji u njemu, i ne može griješiti, jer je rodjen od Boga.” 1. Jovanova 3,9.
“….i sjemenu tvojemu, koji je Hristos.” Galatima 3,16.
Onaj koji je rodjen od Boga ne čini greh, jer Hristos stoji u njemu… Da li je Hristos u tvom srcu ovoga dana? 2. Korin. 5,17. ” Za to ako je ko u Hristu, nova je tvar, staro prodje, gle, sve novo postade. Zapitajmo sebe, da li se Hristov lik ogleda u nama ovoga dana?
Kao lekari, Patricija i David Mrazek svakoga dana bili su svedoci velikih patnji. Oni su kao dečji lekari u jednom centru za imunologiju i pulmologiju lečili veliki broj teško obolele dece. Surovo ih je pogađala činjenica da se neka deca uspešno oporave posle bolesti, dok drugu bolest potpuno slomi. Zašto? Zašto, na primer, neka deca počnu da upotrebljavaju drogu, dok druga upisuju fakultete? Zašto neka zlostavljana deca i sama postanu surovi ljudi, dok druga postanu dobri roditelji?
Lekarski par, koji smo spomenuli, u nizu ispitivanja pokušao je da pronađe zadovoljavajući odgovor na ova pitanja. Njihovo je istraživanje otkrilo da deca, koja su uspela da prevaziđu traume i postanu uspešna u životu imaju jednu zajedničku osobinu: njihov pogled na svet bio je ispunjen optimizmom i nadom. Continue reading
Ni na jednog čoveka koji je ikada živeo na Zemlji ne mogu se primeniti ove istine.
1. Isus je došao s Neba na Zemlju
Kako se Isus može prepoznati?
“Ime će mu biti divni, savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni.” (Isaija 9,6)
Iako je Isusa rodila žena (Matej 1,22.23), On je Bog, Bog u ljudskom telu.
Otkada Isus postoji?
“Ja sam pre nego se Avram rodio.” (Jovan 8,58)
Isus je upotrebio ime: “Ja jesam”, onaj koji postoji sam od sebe, koji je uvek postojao i uvek će postojati. Dvajt L. Mudi, slavni evangelizator iz vremena 19. veka o Isusovom utelovljenju ovako je rekao: “Bilo bi velika žrtva da je Isus došao da Ga ljuljaju u srebrnoj kolevci, da Ga čuva anđeo i bude hranjen zlatnom kašikom. Međutim, Stvoritelj Neba i Zemlje uzeo je ljudsko telo, bio je rođen u štali u najtežim mogućim okolnostima kao dete siromašnih roditelja.”
Zašto je Isus došao na svet?
Continue reading
Odakle je, prema Isusovim rečima, došao đavo?
“Videh sotonu gde spade s neba kao munja!” (Luka 10,18)
Kako Biblija opisuje sotonin pad s Neba?
“I posta rat na nebu, Mihailo i anđeli njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i anđeli njezini. I ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na nebu. I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koji vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njezini zbačeni biše s njom.” (Otkrivenje 12,7-9)
Da li je Bog stvorio đavola? Odgovor je: Continue reading
Dokazi u prilog Božjem postojanju ne ograničavaju se samo na ustrojstvo i delovanje našeg tela, već se nalaze svuda u svemiru.
Kad se nađete izvan domašaja gradske rasvete, u prirodi, pogledajte noćno nebo. Beličasti oblak koji se vidi iza zvezda, to je ostrvo u svemiru, galaksija koju nazivamo Mlečni put, koja je sastavljena od milijardi sunaca poput našeg. U stvari, naše Sunce i njegove planete deo su Mlečnog puta.
Pogledajmo sada Andromedu, drugu grupu zvezda. Ona se prepoznaje po raspršenoj ovalnoj svetlosti. Ako je posmatrate teleskopom videćete da je to galaksija spiralnog oblika koja se, kao i naš Mlečni put, sastoji od milijardi ogromnih sunaca.
Continue reading
Postojanje ljudskog tela nemoguće je zamisliti bez postojanja Stvoritelja. Da li ste ikada razmišljali o složenosti samo običnog pogleda? Naučnici kažu da se, u poređenju sa nežnim ustrojstvom očne rožnjače i sočiva, najsavršenija kamera može shvatiti kao dečja igračka. Oko pretvara svetlost u elektrohemijske impulse procesom, koji se ne može izvesti ni u najopremljenijoj laboratoriji. Moždane ćelije pretvaraju ove elektrohemijske nadražaje u vid, u nešto što najsavremeniji kompjuteri ni približno ne mogu učiniti.
Svaki put kad otvorimo oči, pokrećemo niz tehničkih, hemijskih procesa, obradu podataka.
Čarls Darvin jednom je izjavio da ga sama pomisao na oko i na mogućnost njegovog nastanka prirodnom selekcijom izluđuje. Evo zašto! Continue reading
Ramon Umašankar rođen je kao braman. Njegovi učitelji od najranijih dana učili su ga da on pripada najvišima i da bi spoznao božanstvo mora da vežba jogu i meditira. Već kao tinejdžer Ramon je počeo da se pita može li on zaista naći Boga u različitim idolima koji se nalaze u hinduističkim hramovima.
Ramon se kasnije preselio u Sjedinjene Američke Države i počeo da proučava Bibliju i ličnost Isusa Hrista. On je uvek poštovao Isusa zbog Njegove poniznosti, ali sada Ramon je čuo da je ovaj Isus tvrdio da je On jedini Sin Božji. Zapazio je, takođe, da mnogi hrišćani imaju mir, koji njemu godine meditacije nisu donele. Ipak, Ramon je odlučio da u svojoj hinduističkoj veri nađe istinu. Posle izvesnog vremena gledao je film o Isusovom životu. Tada je prvi put shvatio da je Isus iskusio patnju i strah kao svako ljudsko biće. Pre ovoga mislio je da je Isus na neki način upotrebio natprirodne sile da izbegne bol raspeća. Nije mogao da objasni krst, pa se pitao kako je Isus mogao da pretrpi ovakve patnje zbog grešnih ljudskih bića? Continue reading
Da li su prve 
civilizacije koje su živele na ovoj zemlji bili razvijeniji od današne civilizacije? Da li su imali veću tehnologiju od onoga što mi danas posedujemo? Interesntno je da je Isus rekao(Matej 24,37.) ”Jer kako što je bilo u vrijeme Nojevo tako će biti i dolazak sina čovječijega.” Da li se misli da tehnoloska dostignuća koja iz dana u dan su sve veća, će tek da budu onakva kakva su bila u vreme Nojevo? Da li napredak današnje tehnologije će tek da bude onakav kakav su ga prve civilizacije imale?
Mudri Solomun je zapisao u Knjizi propovednika 1,9.10. “Što je bilo to će biti, što se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem. Ima li što za što bi ko rekao: vidi, to je novo? Već je bilo za vijekova koji su bili pre nas. “
Continue reading
1938, Dr. Wilhelm König, Nemački arheolog zaposlen od državnog muzeja u Bagdadu (Baghdad), Iraq, gledajući stare stvari u podromu muzeja pronašao je nešto što je izmenilo ceo koncept antičke tehnologije. Bila je to kutije koja je sadržala broj dve hiljade godina stare iskopine glinenih lonaca koje su bile pronađene u Kujut Rabua, malom selu pored južno istočnog dela grada Bagdada. Kao prvo lonci su bili neuobičajenog oblika. Svaki je bio 6 inča visok, sa cilindrom bakarnog lima 5 inča visine i 1 1/2 inča diametra. Ivice cilindara izgledale su zalemljene 60/40 olovom -lima legure, što je prilično jednak materijalu koji se danas koristi za lemljenje. Donji deo ovog misterioynog cilindra bile su poklopljene sa bakarnim diskom i zalepljene sa bitumenom. drugi izolatorski sloj bitumena bio je na površini i koristio je da drži metalnu šipku koja je bila u sredini bakarnog cilindra. Metalna šipka je nepogrešivo bila dokaz da je korodirala od kisenile zbog izlapelosti.
Sa pozadinom iz mahanike, Dr. Köng je odmah prepoznao ovu Continue reading
Čovek svakodnevno postavlja pitanja, Ko sam? Kuda idem? Koja je svrha života? Postoji li Bog? Ako postoji zasto nevini stradaju? Ima li ovaj život smisla? I mnoštvo dugih veoma važnih životnih pitanja. Razmišljajući o svemu ovome i sam sam često sebi postavljao slična pitanja. Ono što je meni privuklo pažnju je da u traganju za nekim svojim odgovorima, Biblija u prvoj glavi, svoje prve knjige, u prvom stihu daje odgovor na četiri veoma važna pitanja. 1. Moj. 1,1. KADA? ŠTA? KO? KOGA? “U početku stvori Bog nebo i zemlju.”
Zapitajmo sami sebe: Ako Biblija samo u jednom stihu daje odgovor na četiri pitanja, koliko vise odgovora daje u ostalim svojim knjigama? U traganju za odgovorima i pitanjima sa kojima se svakodnevno srećemo javila se ideja da ova svakodnevna pitanja stavimo na DVD i podelimo sa svima vama. Nadamo se da će vam ovaj DVD pomoći u vašem traganju da dobijete bar neke odgovore na neka svoja pitanja. Ukoliko i pored ovih pitanja imate neka svoja nova pitanja, javi te nam se, sa predlozima, pitanjima, sugestijama. Biće nam zadovoljstvo da spremimo i drugu verziju DVD sa novim odgovorima na vaša pitanja. Continue reading
Posmatrajući svet iz svog životnog okruženja i veličanstvenu strukturu žive ćelije sa svim njenim funkcijama, možemo ponoviti reči koje je Biblija odavno kazala: “Velik je Gospod i valja ga slaviti, i veličanstvo se njegovo ne može dosegnuti.” (Psalam 145,3) Što je čovek postigao veća naučna saznanja, to je manji u prisustvu večnoga Boga. Uprkos najezdi greha i zla na naš svet, Zemlja još uvek nosi pečat i potpis svoga Neimara i Tvorca. I zato koliko god učili i znali, ipak još uvek vrlo malo znamo. Biblija zbog toga uporno ističe veličanstvenost Božjih dela: “Gle, to su delovi puteva njegovih; ali kako je mali deo što čusmo o njemu! I ko će razumeti grom sile njegove?” (O Jovu 26,14)
Prava nauka i Biblija se slažu, jer se izvor prave nauke i Biblije nalazi u – večnom i svemogućem Bogu. Biblija ne može da se složi sa neobjektivnom naukom i ne nadgovara se sa sličnim ljudskim kazivanjima. Već pre dve hiljade godina veliki hrišćanski teolog i pisac, apostol Pavle, uputio je opomenu ukazujući na postojanje teorija i tradicija koje se protive Bibliji: “Kloni se praznih razgovora i prepiranja lažno nazvanog razuma.” (1. Timotiju 6,20) Continue reading
Biologija je nauka o životu. U kakvom su odnosu Biblija i biologija?
Biblija ovako govori o postanku vrsta i stvaranju čoveka: “Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i Zemlju, more i što je god u njima.” (2. Mojsijeva 20,11) U ovom tekstu jasno je omeđen period stvaranja sveta, otkriven obim dela i na kraju istaknuto Stvoriteljevo ime. Samo živi Bog mogao je da pokrene život. Život može da postane samo od živoga. Nikome još nije uspelo da laboratorijski stvori život. Stav da je životinjski ili biljni svet nastao spontano, neodrživ je isto tako kao što su bila neodrživa i bezuspešna nastojanja srednjovekovnih alhemičara da dobiju zlato u svojim nestvarnim pokušajima. Život, dakle, ostaje tajna, ostaje u vlasti Onoga koji ga je dao. Biblija kaže: “Sve je učinio da je lepo u svoje vreme, i svet metnuo im je u srce, ali da ne može čovek dokučiti dela koja Bog tvori, ni početka ni kraja.” (Propovednik 3,11) Najistaknutiji evolucionisti ne mogu objasniti na koji je način nastala ta tajanstvena živa materija.
Karl Line, veliki švedski prirodnjak, verovao je da postoji onoliko vrsta koliko ih je u početku Bog stvorio. Tako se jedan poznati biolog složio sa Biblijom koja je odavno pre njega objavila: “Opet reče Bog: neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme i drvo rodno, koje rađa rod po svojim vrstama, u kojem će biti seme njegovo na Zemlji.” Tako je po svojim vrstama stvoren sav biljni i životinjski svet: “Potom reče Bog: neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.” (1. Mojsijeva 1,11.24) Continue reading
Da je nauka krenula od ove prve i osnovne činjenice, prihvatajući istinu o Bogu kao Stvoritelju – bilo bi mnogo manje lutanja, manje grešaka i manje burnih promena u naučnim teorijama i shvatanjima. Iako Biblija nije napisana naučnim jezikom, nauku moramo meriti Biblijom, jer su u njoj učvršćene osnovne naučne činjenice. Nauka i njene teorije nisu pozvane da ocenjuju Bibliju. Biblija je merilo koje suvereno potvrđuje istinitost prave nauke.
Uzmimo za primer poruke iz Knjige o Jovu. Jov je smatrao da je sposoban da odgovori na mnoga pitanja, koja su u njegovo vreme bila predmet dubokog naučnog istraživanja. Međutim, kad mu je Bog postavio određena pitanja, Jov je uvideo svu ništavnost svoga znanja i zato je priznao: “Zato kažem da nisam razumevao; čudesno je to za me, te ne mogu znati.” (O Jovu 42,3) Mnoga od tih davnašnjih pitanja i danas zbunjuju najsjajnije umove sveta. Još je uvek bez odgovara pitanje koje Bog i danas upućuje svakome: “Znaš li red nebeski?” (O Jovu 38,33)
Nadahnuta biblijska Reč otkrila je ljudima još pre tri i po hiljade godina da vasionom upravljaju prirodni zakoni, koje danas nazivamo zakonima nebeske mehanike. Nauka se još uvek bavi ispitivanjem “reda nebeskog”, to jest prirodnih zakona. Biblija nam kaže da je Bog ne samo vrhovni Naučnik koji poznaje te zakone, nego da je On i njihov Tvorac. Zato svako treba da kaže: “Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih izneo stvar svoju, koji čini stvari velike i neispitljive, divne, kojima nema broja.” (O Jovu 5,8.9)
Ne postoji nikakvo stvaranje bez učešća razuma. Stvaranje bez stvoritelja nemoguće je zamisliti. Svemir i naš svet u njemu nisu nastali pukom igrom slučaja. Jedan naučnik zato s pravom kaže: “Za postanak i razvoj života na našoj planeti potrebna je saglasnost tolikih bitnih uslova da je, matematički gledano, nemoguće da se svi oni u pravilnom međusobnom odnosu slučajno stvore na bilo kojoj planeti i u bilo koje vreme. Iz toga proizilazi da u prirodi mora da postoji jedan vrhovni um.”
Kao što je nemoguće od mnogih tonova prostim zahvatom stvoriti divnu Betovenovu “Pastoralnu simfoniju”, tako se ni svrsishodnost i celovitost našeg životnog okruženja ne može objasniti slučajnošću ili sticajem okolnosti. Red i plan u prirodi su očevidni, a svaki plan ima svog tvorca. Prirodni zakoni utkani su u stvaranje, i predstavljaju sredstvo kojim Bog upravlja svojim stvaralačkim delom. Biblija ovako opisuje vladavinu Božjih zakona u svemiru: “Gospod caruje! Obukao se u veličanstvo, obukao se Gospod u silu, i opasao se. Zato je vasiona tvrda, i neće se pomeriti.” (Psalam 93,1)
Na našem svetu ništa ne postoji samo od sebe. Ni postanak sveta ne može se drukčije objasniti, osim delovanjem ruke velikog Stvoritelja. Naučniku, koji je u svom kabinetu imao umetnički izrađen globus, jedan prijatelj koji je sumnjao u postojanje Boga postavio je pitanje: “Ko ti je izradio globus?” – “Niko”, odgovorio je naučnik, “on je postao sam od sebe!” – “Ti se šališ,” odvratio mu je prijatelj i dodao: “Taj majstor je veliki umetnik.” – “Šta”, završio je razgovor naučnik, “ti nisi spreman da veruješ da jedna obična kopija zemaljske kugle može postati sama od sebe, a to tvrdiš za ceo svemir i sumnjaš u postojanje njegovog Stvoritelja!” O namernom zatvaranju očiju pred istinom, apostol Petar ovako piše u svojoj poslanici: “Jer navalice neće da znaju da su nebesa bila otpre i Zemlja iz vode i usred vode Božjom rečju.” (2. Petrova 3,5)
Savremenog čoveka zadivljuju naučna gledišta koja su postavili stari Grci, a čije su ideje uglavnom bile suprotne Božjoj reči. Kako je čovek u svom naučnom istraživanju mogao da se tako udalji od istine? Biblija na to pitanje ovako odgovara: “Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše ga kao Boga niti mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo… i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca.” (Rimljanima 1,21.25)
Svesno odbijajući da proslave Boga, ljudi su počeli da služe stvorenome ili prirodi: “I pretvoriše slavu večnoga Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.” (Rimljanima 1,23) Ljudi su se klanjali Suncu, drvetu, kamenu, raznim životinjama, dok najzad svaki lepši i veći kamen nije postao njihov bog. I dok su njihovi potamneli umovi tumarali vođeni svojim pretpostavkama i tradicijom, Božja reč je blistala sjajem istine podsećajući čoveka na Boga koji ga je stvorio. Usred duboke tame starogrčkog praznoverja, apostol Pavle je kao nenadmašni besednik uzviknuo: “Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.” (Jevrejima 11,3) Apostol Pavle ističe da je Bog stvorio vidljivo od nevidljivoga, odnosno – kako bismo to danas kazali – materiju od nevidljivih čestica. On kaže da je svet stvoren rečju Božjom, odnosno da materija potiče iz energije. Razmislimo malo o tome! Apostol je pre dve hiljade godina znao da materija proizilazi iz energije, i da se sastoji od čestica nevidljivih za ljudsko oko!
Danas znamo da su atomi ugaoni kamen postojanja materije. Svako, pa i onaj koji ne veruje Bibliji, mora priznati da celokupnim materijalnim svetom vladaju nevidljive sile, zbijene u strukturi beskrajno sitnih atoma. Biblija taj praizvor energije naziva Reč: “U početku beše reč… Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo.” (Jovan 1,1.3) Savremena nauka se skoro nehotice približava Bogu, skidajući veo za velom sa tajni materije i njenih zakona. Međutim, dok naučnici još uvek tragaju, Biblija je davno otkrila vezu između materije i energije rečima: “Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta njegovih sva vojska njihova.” (Psalam 33,6)
Stvoritelj našeg sveta je Isus Hristos: “Jer je u njemu stvoreno sve što je na nebu i na Zemlji, što se vidi i što se ne vidi… se u njemu i za njega stvori.” (Kološanima 1,16; Bakotić) Uzvišeno je saznanje da je Isus Hristos u isto vreme i naš Stvoritelj, i Izbavitelj, i Prijatelj.
Božja reč nije data da bude naučni udžbenik, ali ona nije ni nenaučna. Ona pre svega sadrži nauku o spasenju čovečanstva, ali daje i tačne podatke o poreklu materijalnog sveta, čineći tako osnovu na kojoj treba da se uzdigne i počiva prava nauka. Ona i ovako govori: “Iz zemlje izlazi hleb, a pod njom je drugo, kao oganj.” (O Jovu 28,5) Međutim, ako bismo istraživali Bibliju polazeći od gledišta koja su razvijena u pojedinim naučnim teorijama to bi bilo isto tako kao kad bismo pogrešnu stranu teleskopa upravili prema zvezdama! Ako traganje za istinom i proučavanje ne počnemo oslanjanjem na Božju reč, nikada nećemo dobiti pravi odgovor na delikatno pitanje o početku života i poreklu sveta. Neki zemljoradnik je rekao: “Ne stavljajte kola ispred konja!” Ako istinu tražimo u Bibliji, postaće nam jasne mnoge činjenice, koje su nam izgledale nejasne i tajanstvene. Ljudi ne mogu gledati “u svetlost kad sjaji na nebu” (O Jovu 37,21). Znači da Biblija u takvim prilikama jedino može da pomogne.
Biblija u stvari poziva na objektivno naučno istraživanje kad kaže: “Podignite oči svoje i vidite! Ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu…?” (Isaija 40,26) Ništa potpunije ne uklanja sumnju i neizvesnost, kao jasan pogled kroz objektiv snažnog teleskopa upravljenog prema zvezdama, čije neshvatljivo precizno kretanje nadmašuje sve naše pojmove o tačnosti. Naš duh se ne može zadovoljiti ničim manjim do pravim odgovorom na pitanje: KO JE TO STVORIO? Continue reading
To je zaista bila neobična slika! Istorija ljudskog roda predstavljena je kipom od zlata, srebra, bakra, gvožđa i zemlje! I kao što su dragoceni metali na ovom kipu smenjivani manje vrednim, tako su se smenjivala svetska carstva, slabije je zauzimalo mesto jačeg! Sve ovo čovek sa svojim iskustvom zaista teško može da shvati, ali proročanstvo je u svojoj istinitosti potvrđeno razvojem istorijskih događaja. Četiri svetska carstva podizala su se, postojala i ostala u prošlosti.
Zlatna glava tog neobičnog kipa predstavljala je Vavilonsko carstvo. Navuhodonosor je iz Danilovih usta čuo božansku potvrdu o veličanstvenosti svoga carstva: “Ti si ona glava zlatna!” Biblija naziva Vavilonsko carstvo najlepšim među svim zemaljskim carstvima. O njegovom bogatstvu, sili i raskoši pisali su stari istoričari Herodot, Josif Flavije i drugi istoričari, ali sav taj zlatni sjaj nije dugo trajao. Navuhodonosorovi naslednici bili su slabi vladari, robovi strastima i uživanjima. Iako im je Bog nebeski dokazao svoju svemoć, oni su Mu svojim oholim razmetanjem neposredno prkosili. Najzad, jedne noći, dok je poslednji vavilonski car pirovao sa svojim knezovima i hvalio svoje bogove, glava od zlata naglo je pala – u Vavilon su provalili Persijanci i ubili cara Valtasara. Zavesa prošlosti zaklonila je prvo carstvo, ali se zato podigao veo sa sledećeg prizora na pozornici svetske istorije.
Continue reading
666 do dan danas za mnoge ljude je misteriozan broj. Šta zapravo on znači?
Na primer, Auto-Put 666, koji se prostire od Gallup, New Mexico, do Monticello, Utah, je prozvan “ Đavoljim Auto-Putem” zbog Svetog Pisma koje indetifikuje ovaj broj sa vlašću zveri iz Otkrivenja: “ Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest. “ (Otkrivenje 13,8.)
Današnje satanistično značenje ovog broj u kombinaciji sa velikim nesrećama na Auto – Putu 666 ubedilo je ljude da je ovaj Auto – Put proklet. Ali problem je bio u tome što su Satanisti hronično krali znakove sa ovog Auto – Puta kao souvenir. 2003 g. U.S. odeljenje za auto-puteve je odlučio da broj ovog Auto-Puta promeni u U.S. put 491.
Broj 666 ne treba da nas ni malo plaši. Uostalom to je broj koji dolazi posle 665 i nastavlja se u 667. Takodje ne treba da bude u opšte misteriozan broj – kao što ćete i sami zaključiti u ovom proučavanju. Biblija je kristalno jasna šta broj 666 ima sa proročanstvom. Continue reading
Gusta zavesa pokriva budućnost! Čoveku koji bi znao šta će se sutra dogoditi, divio bi se ceo svet! Međutim, ljudi ne znaju šta donosi budućnost, i tu činjenicu potvrđuje Biblija rečima apostola Jakova: “Vi koji ne znate šta će biti sutra!” (Jakov 4,14) U stvari, čovek ne samo da ne zna šta će biti sutra, on ne vlada vremenom i događajima koje donosi današnji dan. Vračarsko pogađanje nije stvarno predviđanje budućnosti. Nijedan čovek svojim iskustvom i zvanjem niti takozvani prizvani duhovi umrlih ne mogu proreći budućnost. Biblija kaže da samo Bog može dati istinito proročanstvo i objaviti događaje koji će tek doći: “Evo, pređašnje dođe, i ja javljam novo, pre nego nastane kazujem vam.” (Isaija 42,9) Poznavanje budućnosti pripada Bogu i zato je Biblija svetlosni snop koji probija tamu neznanja i neizvesnosti.
Continue reading
Svet koji je Bog stvorio već je tako lep da se ne da rečima opisati. Uprkos svoje lepote, još uvek je prazan i tih. U praskozorje petog dana, osim fijukanja vetra u drveću i zapljuskivanja talasa na obali, ništa se ne čuje. Nema lava da riče, ni slona da trubi u senovitim šumama, ni malog žapca da krekeće u jezerima okruženim trskom. Ne čujemo ni jedan ljudski glas. Ne čuje se zov dečaka, niti smeh devojčice. Kako je sve bilo tiho! Ali, Bog ne želi da svet bude prazan i tih, već nastanjen. Njegove velike pripreme prvog, drugog, trećeg i četvrtog dana trebalo je da zemlju pripreme za veliko mnoštvo živih bića. Kad dakle toplo i sjajno Sunce obasja zemlju ukrašenu cvećem i tamnoplavo more, Bog opet počinje svoje delo. On kaže:”Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.” 1. Mojsijeva 1, 20. Continue reading
Nestankom svetla prvog dana zemlje, u tmini noći počinje nešto izvanredno i čudno. Tiho i tajanstveno podiže se teška, vlažna magla koja je do tada ležala iznad samog mora. Cele noći i čak sledećeg jutra ona se diže i oblikuje lepo, kao sneg belo nebo visoko nad zemljom. Između njega i vode struji bistar sveži vazduh, atmosfera ili svod, kako ga zove Biblija. “Po tom reče Bog: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako. A svod nazva Bog nebo. I bi veče i bi jutro, dan drugi.” 1. Mojsijeva 1, 6.7.8. Možda se čudite da je Svemugući Bog upotrebio ceo jedan stvaralački dan da stvori tako nešto nevidljivo kao što je vazduh, kada je upotrebio samo jedan dan da stvori ribe i još jedan dan za ostale životinje na kopnu. Ali, nešto nije beznačajno samo zato što ga ne možemo videti. U stvari, ono što je Bog stvorio drugog dana bilo je od velikog značaja. Naime, sve ostalo zavisi od njega. Mi shvatamo: Bog želi da stvori lepi svet i napuni ga živim bićima kojima je potreban vazduh za disanje.
Continue reading
Jedan mladić dobio je Bibliju od svoje majke, i ubrzo zaboravio taj majčin dar. Posle majčine smrti i posle dugog lutanja u životu, opet je tu knjigu imao u svojim rukama. Otvorio ju je i duboko potresen pročitao posvetu koju mu je napisala: “Ova knjiga će te odvojiti od greha, ili će te greh odvojiti od Biblije.”
Sva zla dolaze od greha, i zato je Biblija najbolja zaštita od greha i izvor svakog dobra. Majka je znala da je Biblija potrebna njenom sinu. I apostol Jovan posvetio je biblijske pouke mladima ovim rečima: “Pisah vam, mladići, jer ste jaki, i reč Božja u vama stoji, i nadvladaste nečastivoga.” (1. Jovanova 2,14) Božja reč daje silu kojom se pobeđuje zlo.
Snaga mladića i čednost devojaka, poštenje i čestitost ljudi i žena, mladih i starih, uzdignuti su u biblijskim pravilima. On postavlja pitanje i odgovara: “Kako će mladić očistiti put svoj? – Vladajući se po tvojim rečima.” Kako će moći da se vlada po Božjim rečima? Pesnik s puno uverenja i iskustva odgovara na to pitanje: “U srce svoje zatvorio sam reč tvoju, da ti ne grešim.” (Psalam 119,9.11)
Misli i osećanja, volja i srce čoveka zahvaćeni su teškom bolešću, zahvaćeni su grehom. Jedini lek kojim se može savladati ta bolest je večna Božja reč. Isus je tri puta bio kušan u pustinji, ali nijednom nije učinio greh, jer se branio rečima iz Biblije, odgovarajući na svaki izazov rečima koje su otkrivale Njegovo izvanredno poznavanje i poverenje u Pismo: “Pisano je!” (Matej 4,4.7.10) Biblija je bila pravilo Hristovog života. U času kušanja, žestoko napadan od nečastivog, Biblija je bila mač kojim se branio i na kraju pobedio.