Dok je Eva stajala pored drveta poznanja dobra i zla i slušala zavodničke zmijine reči, osetila je prvu sumnju.Bog je rekao da će umreti ako jede od ovog drveta. Zmija je, naprotiv, tvrdila da to nije tačno. Ko ima pravo? Da li je moguće da Bog nije kazao istinu?Dok je Eva o tome još razmišljala, zmija je izrekla još jednu zlu misao:”Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo. “Zmija je dakle izrazila sumnju da Bog nije pošteno postupao prema Adamu i Evi, budući da je zadržao za sebe ono što im je pripadalo. Lukavo je pri tome ukazala na mogućnost da je Bog ljubomoran na ljude i da se boji da postanu  mudri kao On.Ono što je zmija kazala bilo je nisko i prosto, jer je Bog prema Adamu i Evi uvek bio samo dobar. Ali, to je slično sotoni, on uvek besni protiv Boga i uvek iznosi zle i ružne misli, da bi podstakao zavist i rastavio prijatelje.Misao da će moći saznati šta je dobro a šta zlo, pobudila je Evinu znatiželju. Do sada još ništa nije znala o zlu. Šta je u stvari zlo? Verovatno joj je došla na um pomisao da bi bilo uzbudljivo nešto o tome saznati.Ali, takav je postupak opasan i uvek je prvi korak na putu ka bedi i brizi. Mi treba da budemo uvek budni kada neko želi da nas navede na zlo. Nikada ne smemo težiti za saznanjem šta je to zlo; bez tog saznanja ostajemo bolji. Ne treba da gurnemo ruku u posudu sa smolom da bi smo ustanovili kako smo je uprljali.
Tako je Eva pala na lukavstvo đavola. Prvo je sumnjala u Božje reči. Onda je pomislila da nije tako strašno ako bude neposlušna. I na kraju je bila spremna da samo dirne zabranjeni plod. Continue reading →