“Što više proučavam prirodu, sve više se čudim i divim Stvoriteljevim delima. Molim se za vreme rada u svojoj laboratoriji”, rekao je Luj Paster, čuveni francuski hemičar i biolog, jedan od najvećih pronalazača u oblasti medicine. Slično misli i veruje većina savremenih naučnika. Od deset naučnika, koje priznaje ceo svet, devetorica veruju u Boga. Biblija – okušana Stena istine – ponovo je zadobila poverenje velikih naučnika. Još uvek “što god kaže, sve se zbiva” (1. Samuilova 9,6). Ovenčana slavom, ona sa svojih stranica zrači moćnim zracima istine.Tražiti od nauke da nam kaže ko je Stvoritelj prirode i njenih zakona, znači kucati na pogrešna vrata. Ni pitanje, a ni odgovor ne pripadaju području nauke, već religije. Da su se nauka i religija držale granica svojih oblasti, među njima nikada ne bi nastali sukobi. Za naučnika koji istražuje mogućnosti pomoću kojih bi se suprotstavio Bibliji važe ove njene reči: “Složi se s njim (Stvoriteljem) i pomiri se; tako će ti biti dobro.” (O Jovu 22,21)
Nauka ima zadatak da istražuje svet prirode i zakone koji vladaju u njemu. U skladu sa tim, naučnom istinom nazivamo činjenice utvrđene i potvrđene ogledima. Međutim, teorije ili naučne pretpostavke često se neopravdano nazivaju naukom. Naučna teorija još uvek nije naučna istina, i može se prihvatiti ili odbaciti kao i svako drugo mišljenje koje ostaje nepotkrepljeno dokazima i utvrđenim činjenicama. Continue reading →